Сравнивайте с английским: нажмите на абзац — оригинал откроется в окне. Кнопка EN под абзацем показывает его прямо в тексте.
Содержание
Введение
Княжество в Юго-Восточной Европе между 1815 и 1882 годами.
Principality in southeast Europe between 1815 and 1882
История и местонахождение
Сербские революционные лидеры — сначала Караджордже, а затем Милош Обренович — добились своей цели освободить Сербию от многовекового турецкого правления. Турецкие власти признали государство в 1830 году по Хатти-шериф, и Милош Обренович стал наследным князем (князем) Сербского княжества. Сербия формально являлась автономной провинцией Османской империи, однако её автономия была ограничена присутствием турецкой армии на её территории и необходимостью выплачивать Стамбулу ежегодную дань в размере 2,3 миллиона грошей, что составляло около 10% государственного бюджета. Первоначально княжество включало лишь территорию бывшего Белградского пашалыка, но в 1831–1833 годах оно расширилось на восток, юг и запад. В 1866 году Сербия начала кампанию по формированию Первого Балканского союза, заключив ряд соглашений с другими балканскими государствами в период 1866–1868 годов. 18 апреля 1867 года османское правительство приказало вывести османский гарнизон, который с 1826 года являлся последним проявлением османского сюзеренитета в Сербии, из Белградской крепости. Единственным условием было сохранение османского флага над крепостью наряду с сербским. С этого момента начинается фактическая независимость Сербии. Новая конституция 1869 года закрепила статус Сербии как независимого государства. В 1878 году Сербия была расширена на юго-восток, а её независимость от Османской империи получила полное международное признание по Берлинскому договору. Княжество просуществовало до 1882 года, когда было преобразовано в Королевство Сербии.
The Serbian revolutionary leaders—first Karađorđe and then Miloš Obrenović—succeeded in their goal of liberating Serbia from centuries long Turkish rule. Turkish authorities acknowledged the state by the 1830 Hatt i Sharif, and Miloš Obrenović became a hereditary prince (knjaz) of the Serbian Principality. Serbia was de jure an autonomous province of the Ottoman Empire, its autonomy was constrained by the presence of the Turkish army on its soil and by being forced to pay to Istanbul a yearly tribute of 2.3 million groschen, which represented about 10% of the country's budget. At first, the principality included only the territory of the former Pashaluk of Belgrade, but in 1831–33 it expanded to the east, south, and west. In 1866 Serbia began the campaign of forging the First Balkan Alliance by signing a series of agreements with other Balkan entities in the period 1866–68. On 18 April 1867 the Ottoman government ordered the Ottoman garrison, which since 1826 had been the last representation of Ottoman suzerainty in Serbia, withdrawn from the Belgrade fortress. The only stipulation was that the Ottoman flag continue to fly over the fortress alongside the Serbian one. Serbia's de facto independence dates from this event. A new constitution in 1869 defined Serbia as an independent state. Serbia was further expanded to the southeast in 1878, when its independence from the Ottoman Empire won full international recognition at the Treaty of Berlin. The Principality would last until 1882 when it was raised to the level of the Kingdom of Serbia.
Административные подразделения
Княжество было разделено на семнадцать округов, известных как Округи, которые затем делились на ряд кантонов, известных как Срезы, в зависимости от размера округа. В княжестве насчитывалось в общей сложности шестьдесят шесть Срезов.
The principality was divided into seventeen districts known as Okrug which were then divided into a number of cantons, known as Sres, according to the size of the district. The Principality had a total of sixty six Sres.
Военный
Вооруженные силы Княжества Сербии были вооруженными силами Княжества Сербии. Основанные в 1830 году, они превратились в регулярную армию и приняли участие в Первой и Второй сербско-турецких войнах 1876–1878 годов – первом конфликте в новейшей истории страны, после которого Сербия обрела полную независимость. Им на смену пришла Королевская сербская армия.
The Armed Forces of the Principality of Serbia was the armed forces of the Principality of Serbia. Founded in 1830, it became a standing army to take part to the First and Second Serbo Turkish Wars of 1876 1878, the first conflict in the nation modern history, after which the country gained its full independence. It was succeeded by the Royal Serbian Army.
Демография
В первые десятилетия существования княжества население составляло около 85% сербов и 15% несербов. Среди них большинство составляли влахи, а также проживали мусульманские албанцы, которые были подавляющим большинством мусульманского населения Смедерево, Кладово и Чуприя. Новое государство стремилось к гомогенизации населения. В результате, с 1830 года до войн 1870-х годов, когда албанцы были изгнаны из страны, по оценкам, было изгнано до 150 000 албанцев, проживавших на территории Княжества Сербии. В 1862 году более 10 000 мусульман были изгнаны в Османскую Болгарию и Османскую Боснию. Во время Сербско-османских войн 1876–1878 годов мусульманское население было изгнано из Нишского санджака.
In the first decades of the principality, the population was about 85% Serb and 15% non Serb. Of those, most were Vlachs, and there were some Muslim Albanians, which were the overwhelming majority of the Muslims that lived in Smederevo, Kladovo and Ćuprija. The new state aimed to homogenize of its population. As a result, from 1830 to the wars of the 1870s in which Albanians were expelled from the country, it has been estimated that up to 150,000 Albanians that lived in the territories of the Principality of Serbia had been expelled. In 1862 more than 10,000 Muslims were expelled to Ottoman Bulgaria and Ottoman Bosnia. During the Serbian–Ottoman Wars of 1876–1878, the Muslim population was expelled from the Sanjak of Niš. Name 1866 Census % populationEthnicities Serbs1,057,54087% Vlachs (Romanians)127,32610.5% Roma (Gypsies)25,1712.1% Others5,5390.5% Religion Orthodox1,205,89899.20% Islam6,4980.54% Catholic4,1610.31%Others 0.2%
Перепись 1866 года: % населения
In the first decades of the principality, the population was about 85% Serb and 15% non Serb. Of those, most were Vlachs, and there were some Muslim Albanians, which were the overwhelming majority of the Muslims that lived in Smederevo, Kladovo and Ćuprija. The new state aimed to homogenize of its population. As a result, from 1830 to the wars of the 1870s in which Albanians were expelled from the country, it has been estimated that up to 150,000 Albanians that lived in the territories of the Principality of Serbia had been expelled. In 1862 more than 10,000 Muslims were expelled to Ottoman Bulgaria and Ottoman Bosnia. During the Serbian–Ottoman Wars of 1876–1878, the Muslim population was expelled from the Sanjak of Niš. Name 1866 Census % populationEthnicities Serbs1,057,54087% Vlachs (Romanians)127,32610.5% Roma (Gypsies)25,1712.1% Others5,5390.5% Religion Orthodox1,205,89899.20% Islam6,4980.54% Catholic4,1610.31%Others 0.2%
In the first decades of the principality, the population was about 85% Serb and 15% non Serb. Of those, most were Vlachs, and there were some Muslim Albanians, which were the overwhelming majority of the Muslims that lived in Smederevo, Kladovo and Ćuprija. The new state aimed to homogenize of its population. As a result, from 1830 to the wars of the 1870s in which Albanians were expelled from the country, it has been estimated that up to 150,000 Albanians that lived in the territories of the Principality of Serbia had been expelled. In 1862 more than 10,000 Muslims were expelled to Ottoman Bulgaria and Ottoman Bosnia. During the Serbian–Ottoman Wars of 1876–1878, the Muslim population was expelled from the Sanjak of Niš. Name 1866 Census % populationEthnicities Serbs1,057,54087% Vlachs (Romanians)127,32610.5% Roma (Gypsies)25,1712.1% Others5,5390.5% Religion Orthodox1,205,89899.20% Islam6,4980.54% Catholic4,1610.31%Others 0.2%
In the first decades of the principality, the population was about 85% Serb and 15% non Serb. Of those, most were Vlachs, and there were some Muslim Albanians, which were the overwhelming majority of the Muslims that lived in Smederevo, Kladovo and Ćuprija. The new state aimed to homogenize of its population. As a result, from 1830 to the wars of the 1870s in which Albanians were expelled from the country, it has been estimated that up to 150,000 Albanians that lived in the territories of the Principality of Serbia had been expelled. In 1862 more than 10,000 Muslims were expelled to Ottoman Bulgaria and Ottoman Bosnia. During the Serbian–Ottoman Wars of 1876–1878, the Muslim population was expelled from the Sanjak of Niš. Name 1866 Census % populationEthnicities Serbs1,057,54087% Vlachs (Romanians)127,32610.5% Roma (Gypsies)25,1712.1% Others5,5390.5% Religion Orthodox1,205,89899.20% Islam6,4980.54% Catholic4,1610.31%Others 0.2%
Правители
Княжеством управляла династия Обреновичей, за исключением периода правления принца Александра из династии Караджорджевичей. Принцы Милош и Михаило Обренович правили дважды. Портрет Имя Рождение Смерть С До Подъема На Трон Примечания Милош Обренович I 17 марта 1780 26 сентября 1860 6 ноября 1817 25 июня 1839
Милан Обренович II 21 октября 1819 8 июля 1839 25 июня 1839 8 июля 1839 сын Милоша Обреновича I
Михаил Обренович III 16 сентября 1823 10 июня 1868 8 июля 1839 14 сентября 1842 сын Милоша Обреновича I
Александр Караджорджевич 11 октября 1806 3 мая 1885 14 сентября 1842 23 декабря 1858
Милош Обренович I 17 марта 1780 26 сентября 1860 23 декабря 1858 26 сентября 1860
Михаил Обренович III 16 сентября 1823 10 июня 1868 26 сентября 1860 10 июня 1868
Милан Обренович IV 22 августа 1854 11 февраля 1901 10 июня 1868 6 марта 1882
The Principality was ruled by the Obrenović dynasty, except for a period under Prince Aleksandar of the Karađorđević dynasty. Princes Miloš and Mihailo Obrenović each reigned twice. Portrait Name Birth Death From Until NotesMiloš Obrenović IMarch 17, 1780September 26, 1860November 6, 1817June 25, 1839Milan Obrenović IIOctober 21, 1819 July 8, 1839June 25, 1839July 8, 1839son of Miloš Obrenović IMihailo Obrenović IIISeptember 16, 1823 June 10, 1868July 8, 1839September 14, 1842son of Miloš Obrenović IAleksandar KarađorđevićOctober 11. 1806 May 3. 1885September 14, 1842December 23, 1858Miloš Obrenović IMarch 17, 1780September 1860December 23, 1858September 26, 1860Mihailo Obrenović IIISeptember 16, 1823 June 10, 1868September 26, 1860June 10, 1868Milan Obrenović IV August 22, 1854 February 11, 1901June 10, 1868March 6, 1882
Другие языки
Катић, Бојана Миљковић. Пољопривреда Кнежевине Србије: (1834–1867). Сельское хозяйство Княжества Сербии (1834–1867). Т. 65. Историјски институт, 2014. Јагодић, Милош. Насељавање Кнежевине Србије: 1861–1880. Заселение Княжества Сербии: 1861–1880. Т. 47. Историјски институт, 2004. Катић, Бојана Миљковић. "Сеоско професионално занатство Кнежевине Србије (1834–1866)." Историјски часопис 62 (2013): 309–329. Станјаковић, Драгослав. Политичка пропаганда Србије у југословенским покрајинама: 1844–1858. Штампарија Драг. Грегорића, 1936. Станјаковић, Драгослав. Југословенски национални и државни програм Кнежевине Србије из 1844. године. Српска манастирска штампарија, 1931. Станјаковић, Драгослав. Србија – пијемонт јужних Словена, 1842–1853. Нар. штампарија, 1932. Петровић, В., и Н. Петровић. "Грађа за историју Кнежевине Србије, време прве владе кнеза Милоша Обреновића." Београд, књига прва 1821 (1815). Николић, Драган К. Извори и природа кривичног права Кнежевине Србије у време припреме кривичног закона. 1988. Арсић, М. "Црквене матичне књиге у прописима Кнежевине Србије." Архивски преглед 1.4 (2000): 52–5. Леовац, Данко Љ. Србија и Русија за време друге владе кнеза Михаила: (1860–1868). Дис. Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2014. Недељко, В. "Аутономија Православне цркве у Кнежевини Србији и арондирање епископија (1831–1836)." Истраживања: Journal of Historical Researches 25 (2016): 233–248. Поповић, Радомир Ј. "Пројект Устава Србије Матије Бана из 1846. године." Мешовита грађа 34 (2013): 149–171. Ђорђевић, Тихомир. "Насељавање Србије, за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815–1839)." Гласник Српског географског друштва 5 (1921): 116–139. Маринковић, Мирјана, и Терзић Славенко. Турска Канцеларија Кнеза Милоша Обреновића, 1815–1839. Историјски институт САНУ, 1999. Кандић, Љубица. "Делатност скупштина за време прве владе Милоша Обреновића." Анали Правног факултета у Београду 1 (1961).
Катић, Бојана Миљковић. Пољопривреда Кнежевине Србије:(1834 1867): Agriculture of the Principality of Sebia (1834 1867). Vol. 65. Istorijski institut, 2014. Јагодић, Милош. Насељавање Кнежевине Србије: 1861 1880: Settlement of the Princedom of Serbia: 1861–1880. Vol. 47. Istorijski institut, 2004. Katić, Bojana Miljković. "Сеоско професионално занатство Кнежевине Србије (1834 1866)." Историјски часопис 62 (2013): 309–329. Stranjaković, Dragoslav. Politička propaganda Srbije u jugoslovenskim pokrajinama: 1844 1858 godine. Štamparija Drag. Gregorića, 1936. Stranjaković, Dragoslav. Jugoslovenski nacionalni i državni program Kneževine Srbije iz 1844 god. Srpska manastirska štamparija, 1931. Stranjaković, Dragoslav., 1932. Srbija pijemont južnih slovena, 1842–1853. Nar. štamparija. Petrović, V., and N. Petrović. "Građa za istoriju Kneževine Srbije, vreme prve vlade kneza Miloša Obrenovića." Beograd, knjiga prva 1821 (1815). Nikolić, Dragan K. Izvori i priroda krivičnog prava Kneževine Srbije u vreme pripreme krivičnog zakona. 1988. Arsić, M. "Crkvene matične knjige u propisima Kneževine Srbije." Arhivski pregled 1.4 (2000): 52–5. Leovac, Danko Lj. Србија и Русија за време друге владавине кнеза Михаила:(1860 1868). Diss. Универзитет у Београду, Филозофски факултет, 2014. Недељко, В. "AUTONOMY OF THE ORTHODOX CHURCH IN THE PRINCIPALITY OF SERBIA AND THE ARONDATION OF THE EPISCOPACIES (1831 1836)." Istraživanja: Journal of Historical Researches 25 (2016): 233–248. Popović, Radomir J. "Пројект Устава Србије Матије Бана из 1846. године." Мешовита грађа 34 (2013): 149–171. Ђорђевић, Тихомир. "Насељавање Србије, за време прве владе кнеза Милоша Обреновића (1815 1839)." Гласник Српског географског друштва 5 (1921): 116–139. Маринковић, Мирјана, and Терзић Славенко. Турска Канцеларија Кнеза Милоша Обреновића, 1815–1839. Историјски институт САНУ, 1999. Кандић, Љубица. "Делатност скупштина за време прве владе Милоша Обреновића." Анали Правног факултета у Београду 1 (1961).